Orthodox ⛪ Church of St. Alexander Nevsky, Belgrade

У време боравка добровољачког руског корпуса у Србији, под заповедништвом генерала Чарњајева, донета је покретна војничка руска црква у Београд 1876. године. Састојала се од гвоздене конструкције, платна, дрвеног иконостаса са иконама и другим потребним црквеним стварима. Патрон ове цркве био је познати руски војсковођа, кнез и светитељ Александар Невски. Покретна црква пратила је руску војску на свим бојиштима у Србији где је ова војска учествовала. После рата покретна војничка црква премештена је у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. За потребе верника дорћолског краја, уместо ове богомоље, саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском 1877. године на простору које формирају Душанова, Дубровачка и Скендербегова улица. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу. Митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана 1894. године , али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912 године на новој локацији, на простору које образују Душанова, Доситејева, Скендербегова и Француска улица, почело је са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац). Црква Светог Александра Невског је изведена угледањем на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе. Планове за изградњу израдила је архитекта Јелисавета Начић, прва жена-архитекта у Србији. После Првог светског рата у пројекат је унео извесне измене архитекта Василије Андросов. Први светски рат одложио је изградњу цркве, па је она завршена тек 1928-1929. године, а мермерни иконостас (првобитно предвиђен за храм на Опленцу) поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1930 године.
Садашње зидне композиције насликао је у „ал секо“ техници сликар јеромонах Наум Андрић 1970-1972 године, уз асистенцију његовог тадашњег ученика Момира Кнежевића, професора зидног сликарства на две српске ликовне академије, у Приштини (Звечану) и у Требињу. sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3

Vernoemd naar de Russische nationale heilige Alexander Nevsky, gebaseerd op een tentkerk op het slagveld van het Russische leger, werd na de bevrijding van de Turkse bezetting in 1877 een eerste kleine kerk gebouwd en in 1891 werd begonnen met het plan voor een grotere kerk. Ontworpen door Jelisaveta Načić, de eerste opmerkelijke vrouwelijke Servische architect, werd de basis ingewijd in 1912, maar de bouw werd vertraagd door de Eerste Wereldoorlog, tot 1929.
De Italiaanse Wikipedia-pagina heeft de beste informatie over de details:
it.wikipedia.org/wiki/Chiesa_di_Sant%27Aleksandr_Nevskij